среда, 9. март 2011.

rasa


Priča

Raša Todosijević
8 Mart 2011, Beograd


Džordž, stari dobri Džordž, već malkice senilni Džordž, sedi zavaljen u glomaznoj i prilično izlizanoj kožnoj fotelji pepeljasto braon boje. Fotelja je  u uglu sobe. Neko je rekao, a to je neko pomenuo dva-tri dana ranije, da ona neće nikom smetati ako ostane na tom mestu - podalje od kamina. Sedokosi Džordž odaje utisak bezvoljnog starca koji je do maločas jecao. Napolju je prijatno letnje veće. Miriše hmelj; iz obližnjeg parka dopiru i potom  na prečac zamiru veseli dečiji glasovi. Sobu - zapravo starinsku sobetinu kojom bezglasno vitlaju aveti slavne prošlosti - lagano osvaja tišina i setni sumrak. Džordž sedi u polutami i više ne razaznaje detalje na fotografijama pokojne Keit.

*   *   *

Džordž gleda u crno-beli televizijski ekran. Na ekranu se prikazuju filmski snimci ubistva Martina Lutera Kinga. Sve što se prikazuje snimljeno je u Memfisu. Memfis je grad u državi Tenesi. Martin je sa svojim prijateljima. Njih šestorica stoje na uskoj terasi nekog motela. Onda, gle, Martin pada jednom od svojih saputniku pravo u naručje. On ga pridržava i zatim lagano spušta na pod terase. Martin je teško ranjen i verovatno umire. Krv se širi terasom. Ko bi ga znao odakle je metak doleteo. Kasnije će se doznati da je izvesni Džems Rej pucao odozgo, tako, sa desne strane, sa ravnog krova, ali bi to mogla biti samo varka. Drugi tvrde da je Rej pucao sa leve strane ili, možda, sa prozora jedne ružne i zapuštene zgrade koja se nazire tačno naspram motelske terase. Vrag bi ga znao ko je tu u pravu. Treći veruju da je Džems, inače u to vreme zatvorski begunac, samo ucenjeni izvršilac političkog ubistva. Oni su ubedjeni da je je likvidacija Martina Lutera Kinga ishod zavere pažljivo smišljene u  činovnićkoj kuhinji Federalnog Istražnog Biroa; možda je zamisao potekla iz viših armijskih krugova a možda, zašto da ne, iz ovalne sobe u Beloj Kući. Istina je da je Martin mrtav a da su ostale priče tek puka bapska nagvaždanja.
Džordž pije skerletnu višnjevaču ali mu se čini da je višnjovača ove godine ispala nekako preslatka a možda i malčice slabija od one prošlogodišnje. Martin umire na terasi motela pogodjen u kičmu. Šta je sa Džemsom? Džems napušta mesto sa koga je pucao i kreće na dug put koji će ga odvestio preko Kanade i Atlanskog Okeana ravno do Britanskih Ostrva. Na Džemsovoj pušci su otisci njegovih prstiju. Na malom radio aparatu koji je lokalna policija našla pored puške izgravirani su podaci njegovog zatvorskog identiteta. Ovde nipošto ne treba zaboraviti dvogled takodje nadjen na mestu zločina, a da ne pominjemo onaj problematičan kanadski pasoš, one novac za putovanje u Englesku i beli Ford Mustang. Tako jedan zatvorski begunac, Džems Erl Rej, razbojnik i beznačajno smucalo, preko noći postaje nepogrešiv snajperist i čovek sa lažnim pasošima u džepu.




Нема коментара:

Постави коментар